I… napraviste platformu – ko si, bre ti. Na toj vašoj platformi, kako rekoste, građani mogu da prijave korupciju, zloupotrebu ovlašćenja i bahato ponašanje funkcionera vlasti. Pa, vi ste taj funkcioner vlasti. Vi i vaši saradnici, koje ste brižljivo birali. Umesto što od građana pravite cinkaroše, stavite prst na čelo i dooobro razmislite – šta od navedenog – vi i vaše okruženje radite? Ako kršite zakone, ako lažete, ako kradete, ako omalovažavate građane – pozovite policiju da vas uhapsi. Potom javite tužilaštvu da vas tuži. Pa, kad dobijete tužbu, pozovite sudstvo da vam sudi. To će biti najkraći put do pravde.
Ovako, sa ovom kvazi platformom, na kojoj prolaze samo filtrirana pitanja – vi se s narodom sprdate. Ko ste, bre, vi – da se tako ponašate? Ko ste, bre, vi – da od građana tražite da vam o nadobudnima – oni pružaju podatke? Kao da vi te podatke nemate. Kao da vi takve pojedince ne znate. Znate vi sve. Jer, to su vaše uzdanice, a ova platforma – vaš je trik za naivne.
Raskrinkajte prvo sebe. Od sebe krenite. Vi znate kakvi ste. Vi najbolje znate, da ne vodite politiku, već šibicarite. Vi znate, da umesto istine, prosipate šarene laže. Vi znate da Srbiju ne volite i da je kao svoju prćiju arčite. Čemu onda vaše pitanje – ko si, bre, ti? Upitajte sebe – ko ste – i kad sebi odgovor date, prijavite sebe preko te platforme! Jer, vi ste onaj koji radi nečasne radnje. Vi ste onaj koji narod zamajava. Vi ste onaj koji narod uzima i frlja – kako mu kad zatreba. Ko ste, bre, vi – i otkud vam pravo da se s narodom igrate?
Zar da ovakva Srbija pobedi? Srbija u kojoj se ne zna ko pije, ko plaća – a ko peca kečigu bez dozvole? Srbija, u kojoj lud zbunjenom nešto radi, a ovaj se raduje? Srbija, u kojoj su se pozdravili s pameću – oni koji zemlju vode
Ko ste vi? Izistinski.
Vi ste sejač lažne nade. Vi ste prodavac magle. Vi ste kormilar bez broda. Vi ste brod bez kompasa. Vi ste elementarna nepogoda. Vi ste vodenica bez točka. Vi ste bunar bez vode. Vi ste neispravan kantar. Vi ste zanatlija bez zanata. Vi ste onaj koji zna da ne zna, a priča da zna. Vi ste onaj koji više voli da u dvoru plače, nego u kolibi da peva. Vi ste vuk koji dlaku menja, ali ćud nikada… Sve ste to vi! To! I još mnogo toga! Bre!
Živo me zanima, kako to zamišljate – da sa vama, takvim – Srbija pobedi?
Razglednica vaše Srbije. Vi na nekom splavu na Savi. Lača mati u Žitorađi. Mali u Batočini. Vi gologlavi. Ona šešir. On šajkaču. Vi tamno teget majicu. Ona belu košulju. On takođe. Ko koga kopira? Nebitno. Vi na stolici. Ona na klupi. On pokraj stola. Vi umišljeni. Ona razdragana. On nasmejan. Vi jedete kečigu. Ona peva Srpkinja je mene majka rodila. On pita – kako mi stoji? Dobro mu stoji, ako mene pita. Reč je o šajkači. Niže ne gledam. Vi u zanosu od priče. Ona u transu od muzike. On raspoložen od rakije. Vi se divite muzici koju pušta radio Lola. Ona iz sigurnosnih razloga silazi sa klupe. On i dalje čvrsto prizemljen, kaže – čekajte, ljudi, evo rakije... Da. Tako to radite vi i vaši puleni. Vaši visoki funkcioneri. Usred Srbije. U vreme predizborne kampanje.
Još jedna razglednica vaše Srbije… Petnaest neisplaćenih plata radnicima apotekarskih ustanova Beograd. Uzaludni štrajkovi zaposlenih. Za vas se pravi mašina, kojom ćete u narednim stolećima, moći da u svom telefonu vidite svaki put i svaku rupu – na svakom tom putu. Ko ste, bre, vi – kad umesto u apoteke, novac ulažete u puteve, na kojima se pre no što se završe – pojavljuju rupe? Da li takva Srbija pobeđuje?
Politički vrh Srbije. Pogubljeni u prostoru. Izgubljeni u svemiru. Bez dodira sa realnošću. Bez osećanja za meru. Uvereni, da su nezamenjivi. Kao da nikad neće doći sutra. Kao da će večno biti tu gde su danas…
Evo i vaše dopisnice. Stigla u sve naše domove… Zadnja pošta Tumane. Vi predlažete. Njegova Svetost Porfirije, aminuje. Od sedmog jula, svi penzioneri imaju pravo na dvodnevnu besplatnu posetu ovom popularnom manastiru. U obraćanju naciji kažete da će ovo da doprinese da se za trideset osam zarez pet posto smanji odlazak penzionera u zdravstvene ustanove i dvadeset osam zarez jedan posto – korišćenje lekova osiguranika!!! Tri znaka uzvika. Amin. Njegova Svetost podržava ovu akciju i pod hitno daje naredbu bratstvu manastira da proširi kapacitete. Tačka. Amin. Doktori su nebitni. Bože nas sačuvaj.
Zar ovakve razglednice Srbije i zar ovakve dopisnice – da kruže po svetu? Zar da ovakva Srbija pobedi?
Srbija u kojoj se ne zna ko pije, ko plaća – a ko peca kečigu bez dozvole? Srbija, u kojoj lud zbunjenom nešto radi, a ovaj se raduje? Srbija, u kojoj su se pozdravili s pameću – oni koji zemlju vode? Srbija u kojoj niču kuće bez zidova? Srbija među šljivama Oskara Daviča, u Srbiji Oskara sa veze skaj – u kojoj šljive venu? Da li takva Srbija da pobedi? Ko ste, bre, vi? Ko ste vi i ko su vaši kadrovi? Ovakvi. Nikakvi.
Evo i vaše dopisnice. Stigla u sve naše domove… Zadnja pošta Tumane. Vi predlažete. Njegova Svetost Porfirije, aminuje. Od sedmog jula, svi penzioneri imaju pravo na dvodnevnu besplatnu posetu ovom popularnom manastiru. Kažete da će ovo da doprinese da se za trideset osam zarez pet posto smanji odlazak penzionera u zdravstvene ustanove. Tri znaka uzvika. Amin
U pitanju je politički vrh Srbije. Pogubljeni u prostoru. Izgubljeni u svemiru. Bez dodira sa realnošću. Bez osećanja za meru. Uvereni, da su nezamenjivi. Kao da nikad neće doći sutra. Kao da će večno biti tu gde su danas… To je ta vaša politička elita! Ko ste, bre, vi – ako su vam ovo udarni ljudi? I mislite li zaista, da će takva Srbija, Srbija po vašoj i njihovoj meri – da pobedi? Sem da podmitite, ucenite… Po običaju…
Jer, niste vi lucidni Radikal Nikola Pašić – pa da izbore pokradete inventivno – samo sa jednim opankom. Sve drugo je jalovo.
